Razlog zbog kog nas sladak ukus toliko privlači jeste evoluciono generisan signal koji ukazuje na visoku energetsku vrednost proizvoda.

Osim što se koristi za dobijanje prijatnog ukusa koji ljudi vole (a ima ga i u gotovo svim slanim prerađenim proizvodima), šećer se naširoko koristi u prehrambenoj industriji kao konzervans zato što u određenoj koncentraciji inhibira rast mikroflore, čime se osigurava mikrobiološka sigurnost proizvoda.
Prevelika upotreba prerađenog belog šećera predstavlja veliki problem za javno zdravlje jer je jedan od razloga za porast dijabetesa, prekomerne težine i medicinske gojaznosti. Unos ove vrste šećera treba da bude ograničen ukoliko želite da sačuvate zdravlje. Potrebno je uzeti u obzir šećer u svakoj vrsti hrane koju jedete, bilo da se nalazi u prerađenim namirnicama, u obliku kristal-šećera, u medu i slatkim sirupima, koncentratima sokova od voća i povrća.
KOLIČINA UNETOG ŠEĆERA U HRANI SE MOŽE SMANJITI BEZ PROMENE UKUSA UPOTREBOM ZASLAĐIVAČA (OD KOJIH NIJEDAN NEMA ISTI EFEKAT NA NAŠE TELO KAO BELI ŠEĆER, ODNOSNO SAHAROZA).

Evo nekih primera namirnica koje sadrže prirodne šećere:

Voće: jabuke, kruške, banane, jagode, borovnice, grožđe
Povrće: šargarepa, bundeva, celer, kukuruz, pasulj
Mleko i mlečni proizvodi: mleko, jogurt, sir
Integralne žitarice

Među brojnim kulinarima i sladokuscima širom sveta, postoji večita dilema „Da li je zdraviji žuti ili belu šećer“, odnosno „Koji od ove dve vrste šećera je manje štetniji po naše zdravlje“? Da li j opšte smeju da se koriste kod dijabetičara?
vo pitanje, dobija posebno na značaju, jer se veliki broj slatkih poslastica, dobija od ovog neizbežnog sastojka.

Kalorije žutog i belog šećera su identične, ali ono što zasigurno znamo šta razlikuje ove dve vrste šećera jeste njihov nutritivni sadržaj, ukus i aroma. Beli šećer se dobija tokom postupka rafinacije iz šećerne trske ili šećerne repe. Ovaj hemijski postupak uključuje čitav niz drugih procesa kao što su alkalizacija, sulfitacija, fosfatacija, karbonatacija, a pored njih koriste se i druge agresivne supstance kao što su fosforna kiselina, hlorna voda..
Upravo u načinu izrade, leži i glavna razlika između ove dve vrste šećera jer je način izrade žutog ili smeđeg šećera znatno blaži u odnosu na hemijski proces dobijanja bijelog šećera. Pri tehnološkoj obradi belog šećera gube se svi korisni mikronutrijenti, koji smeđem šećeru daju prednost u kvalitetu.

Prednost žutog šećera je u tome što pozitivno deluje na koagulaciju krvi, a pored toga dobar je i u borbi protiv karijesa. Sadrži izvesnu gvožđa i hroma, koga u žutom šećeru ima u značajnim količinama. Poznato je da hrom reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Žuti šećer nije fin i rastresit kao beli , manje je sladak, ali ipak ima bolji ukus od bijelog.
Žuti šećer u velikim količinama je isto štetan koliko i beli i nije zdraviji. Neki mogu da ga smatraju ukusnijim pošto je karamelizovan. Svakako kod dijabetesa su i jedan i drugi nepoželjni .

Primeri namirnica koje treba izbegavati ili ograničiti u ishrani:

Slatkiši: bombone, kolači, peciva, sladoled
Gazirana pića
Voćni sokovi
Prerađena hrana: majonez, kečap, sosovi, grickalice
Osim ograničavanja unosa šećera, osobe sa predijabetesom i dijabetesom treba da se fokusiraju na zdravu ishranu koja je bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i proteinima. Takođe, treba da redovno vežbaju kako bi pomogli u kontroli nivoa šećera u krvi.