Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi i otpornost (rezistencija) ćelija na insulinski signal.

Osnovna fiziološka funkcija insulina, hormona koji oslobađa pankreas, je održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi – transportom glukoze iz krvi u ćelije organizma. Ovom funkcijom insulin omogućava da ćelije pravovremeno iskoriste glukozu iz krvi za svoje energetske potrebe.

Insulinska rezistencija se može lečiti

• korekcijom telesne težine (zdravom ishranom)
• izbegavanjem unosa hrane bogate ugljenim hidratima i šećerima
• povećanjem fizičke aktivnosti
• izbegavanjem stresa
• dovoljnom količinom sna

Simptomi insulinske rezistencije:

• umor
• glad
• slaba koncentracija
• neuredni ciklusi kod žena (udruženo sa sindromom policističnih jajnika)
• povišen krvni pritisak
• visok nivo holesterola

Ukoliko prepoznajete jedan ili više simptoma sa ove liste, poželjno je da se javite lekaru – kako bi se utvrdio tačan uzrok simptoma koje osećate, te uspostavila ili isključila dijagnoza insulinske rezistencije fizikalnim pregledom i potrebnim laboratorijskim nalazima.

Insulinska rezistencija se može manifestovati objektivnim znacima bolesti koje su identifikovane od strane lekara tokom pregleda pacijenta i mogu uključivati sledeće:

Krvni pritisak veći od 130/80 mmHg.
Obim struka preko 100cm kod muškaraca, odnosno preko 89 cm kod žena.
Nivo glukoze u krvi (natašte) veći 5.55 mmol/L.
Nivo triglicerida u krvi (natašte) veći od 1.70 mmol/L.
Nivo „dobrog holesterola“ (HDL) ispod 1.00 mmol/L za muškarce ili ispod 1.30 mmol/L za žene.
Tamne, baršunaste mrlje kože (Acanthosis Nigricans), uobičajeno lokalizovane u predelu prepona, pazuha ili zadnje strane vrata.

Acanthosis Nigricans

Acanthosis Nigricans predstavlja hiperpigmentaciju kože najčešće lokalizovanu na prevojima (pazuh, prepone i vrat). Njeno prisustvo može ukazivati na insulinsku rezistenciju.

Dodatni faktori rizika za nastanak insulinske rezistencije uključuju:

• gojaznost
• neaktivan način života
• hronični stres
• ishranu bogatu ugljenim hidratima
• gestacijski dijabetes
• zdravstvena stanja poput sindroma policističnih jajnika ili nealkoholne masne bolesti jetre
• porodičnu istorija dijabetesa
• pušenje
• starost (izloženije osobe starije od 45 godina)
• hormonske poremećaje (Cushingov sindrom i akromegalija)
• dugotrajnu terapiju nekim lekovima (antipsihotici, kortikosteroidi, tiazidni diuretici, beta-blokatori i statini)
• probleme sa spavanjem (apneja)

Dijagnoza insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija se dijagnostikuje od strane lekara, kombinacijom lične i porodične anamneze pacijenta, fizičkim pregledom pacijenta i analizom rezultata relevantnih laboratorijskih analiza:

• Porodična i lična anamneza pacijenta – tokom anamneze lekar će Vas ispitati sve o simptomima koje osećate, i ličnoj i porodičnoj istoriji bolesti.
• Fizički pregled pacijenta – vrši lekar, i on obuhvata osnovni pregled sa merenjem vrednosti krvnog pritiska i telesne mase.
• Rezultate laboratorijskih analiza:
  • Šećer u krvi (Test glukoze) – ovim testom se meri nivo glukoze (šećera) u krvi nakon što niste jeli najmanje 8 sati
  • OGTT test (Test tolerancije na glukozu ili test opterećenja glukozom) – je test kojim se procenjuje odgovor organizma na oralno unetu glukozu (šećer).Tokom testa se meri koncentracija glukoze u serijskim uzorcima pre i nakon konzumiranja vodenog rastvora glukoze. Za izvođenje OGTT testa je najčešće potrebno 2 do 3 čaše rastvora glukoze plasirane u određenoj satnici.
  • Hemoglobin A1c Test (HbA1c) – ovaj test pokazuje prosečan nivo glukoze u krvi u poslednja 2 do 3 meseca. Rezultate ovog testa lekar može koristiti u svrhu dijagnoze predijabetesa ili dijabetesa. Ukoliko imate dijabetes, rezultati ovog testa mogu pokazati da li je bolest pod kontrolom.
  • Lipidni status – podrazumeva grupu testova kojima se utvrđuju koncentracije: ukupnog holesterola, HDL holesterola i LDL holesterola i triglicerida u krvi. Vrednosti ovih parametara mogu biti značajni za postavljanje dijagnoze insulinske rezistencije.

HOMA indeks se izračunava na osnovu koncentracija glukoze i insulina iz uzorka uzete krvi (natašte). Vrednost HOMA indeksa služi za procenu funkcija beta-ćelija pankreasa (koje luče insulin) i stepena insulinske rezistencije.

Visoke vrednosti HOMA indeksa su direktno srazmerne stepenu insulinske rezistencije. Niske vrednosti HOMA indeksa označavaju da ste osetljivi na insulin, dok više vrednosti ovog indeksa ukazuju na postojanje insulinske rezistencije.
Osnovni insulinski rezistencija test se radi iz uzorka venske krvi pacijenta najmanje 8h nakon poslednjeg obroka (noćnog gladovanja).

Komplikacije insulinske rezistencije

Ukoliko se insulinska rezistencija pravovremeno ne leči, može dovesti do razvoja

• predijabetesa i dijabetesa tipa 2
• bubrežnih oboljenja / bubrežne insuficijencije
• kardiovaskularnih oboljenja (infarkt i šlog)
• problema sa vidom
• karcinoma
• Alchajmerove bolesti

Sprečimo nastanak bolesti!

Na čemu bazirati ishranu kod insulinske rezistencije:

• mnogo povrća – svako povrće dolazi u obzir zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata ali obratiti pažnju na GRAŠAK, KROMPIR i KUKURUZ (bogati su skrobom)
• voće puno je minerala vitamina i vlakana (naročito bobičasto voće)
• vlaknasta hrana – bademi, ovsena kasa, crni pasulj, brokoli
• ograničiti unos ugljenih hidrata iz „belih“ namirnica – hleba i testa
• povećati unos proteina – pileće i ćureće meso, riba, nemasni sirevi i belance, biljni proteini, pasulj
• manje zasićenih masti
• mleko i mlečni proizvodi sa što manje masti

Obavezno izbegavati:

• mesne prerađevine
• prženu hranu koja sadrži zasićene trans-masti
• zaslađene napitke