Da li znate kakva je ishrana školske dece kada navrše 10 godina? Ako niste skoro prolazili pored škole, možda će vas interesovati podatak da su naša deca sada deblja nego kada smo mi bili na njihovom mestu. Zvuči neverovatno da u ovo doba krize imamo problem sa dečijom gojaznosti, ali podaci ne lažu. Gojazne dece je sve više, a definitivno je uzrok u masnoj i kaloričnoj hrani koju deca jedu (i piju) dok su u školi. Šta je problem?

Šta ima za klopu?

Dete je u periodu početka škole već ulazi u pubertet, što je u poređenju sa nama takođe nešto ranije. Kada su već pošli u školu, promenilo se mnogo toga, jer sada imaju i neku socijalnu dimenziju života, uče, druže se, istražuju i razmišljaju. Ne samo u životu, već i u hrani. Uopšte nije čudno da dete počne da izbegava neke namirnice na primer meso, pod uticajem drugara ili kada postane svesno odakle meso dolazi. Nema mesta za paniku, jer mnogo je različitih izvora proteina, meso nije jedini. To su sve faze u odrastanju i tako ih i gledajte. Dete dok ne napuni 18 godina ne može da ima punu percepciju kao odrasla osoba, pa ga je dobro i posavetovati kada vidite da je to potrebno.

Edukaciju već imaju u školi i to je prvi korak ka odrastanju. Deca u školi (osnovnoj i srednjoj) samostalno kupuju hranu i kako stvari stoje, biraju ono što im je najukusnije, bez obrzira što to možda nije zdravo. Jednostavno nisu edukovani na pravi način da shvate šta je to šta jedu. Keks, slatkiši, čips, hot dog, pomfrit i pljeskavice su realnost naše dece, a da mi toga ponakad nismo ni svesni. Dete često i ne kaže šta tačno jede, pa ne možete znati da li se hrani pravilno ili ne. Ono što telu treba nije brza hrana puna aditiva, zasićenih masnoća i soli ili šećera, gde apsolutno ne postoji ništa nutritivno vredno već samo kalorijski.

Ishrana školske dece od 3. razreda nadalje

Ishrana školske dece od 10-18 godina treba da počiva na nutritivno vrednoj hrani: njima su potrebni ugljeni hidrati (skrobna hrana, a ne šećeri), belančevine (meso, jaja i mlečni proizvodi) ali i masti (po mogućnosti nezasićene). Trebaju im i vlakna, minerali i vitamini. Treba im povrće, voće i žitarice. Zdrava hrana. Ali da bi deca htela da se odreknu divnih ukusa brze hrane, zdrave navike u ishrani moraju da ponesu iz roditeljskog doma.

Deca u pubertetu traže više kalorija jer i dalje rastu i razvijaju se. Ona shvataju da im se telo menja i dobija polne odlike, pa i to takođe utiče na hranu koju jedu. Naročito devojčice postaju svesne svojih oblina, kao i kilaže i mogu da pokušavaju da drže neke dijete, koje obično traže u časopisima. Vi kao roditelj bi trebalo da dete edukujete koliko je to u vašoj moći da ne čine to, već da se hrane zdravo, onako kak se i vi hranite u kući, a da uz fizičku aktivnost ostvare liniju o kojoj maštaju. Poremećaji u ishrani – anoreksija i bulimija – se stvaraju upravo u ovom dobu, pa ne dozvolite da i vaše dete krene tom strmoglavicom. Budite primer vašoj deci i u ishrani, neka porodični ručak ili večera bude tradicija.

Baš kao i za kalorije, potrebe za kalcijumom su velike kod dece u ovom uzrastu. Kalcijum je važan već od vremena odojčadi, ali u periodu puberteta potrebe za kalcijumom su maksimalne, jer se najveći deo koštane mase stvara upravo tada. Zdrave navike će dete poneti iz kuće, pa ako voli mleko, jogurt ili sir ono će ga piti i sa 16 godina kao i sa 3, naravno u količini prilagođenoj uzrastu. Potrebe za gvožđem su naročito za devojčice i devojke u pubertetu povećane da bi se nadoknadio manjak izgubljen menstruacijom. Njihovi drugari jačeg pola imaju i veće potrebe od njih. Koliko god vam zvučalo da je ova borba da decu privolite da se zdravo hrane teška, verujte da je vredna svega. Zdravo dete će postati zdrava odrasla osoba.

A za piće?

Voda. Najbolje piće bez mirisa i ukusa, koja je neophodna svakom organizmu pa i vašeg klinca. Voda čini najveći deo svih nas i ne treba je supstituisati bezalkoholnim gaziranim i negaziranim napicima, jer oni jednostavno – nisu ono pravo. Gazirana pića sadrže fosfornu kiselinu koja sprečava apsorpciju kalcijuma, a to znači da nisu zdrava pogotovo za decu kojoj koštani sistem još raste. Kalorije koje se unose pićima su prazne, to su šećeri koji čine haos u organizmu, jer dižu nivo insulina i spuštaju ga i tako utiču na koncentraciju na nastavi. Ne trebaju im gazirani sokići i prazne kalorije. Jogurt je recimo, mnogo bolji.

Umesto toga, daje klincu da ponese voće recimo banane, pomorandže ili jabuke, one su pune vode i vitamina i minerala i što je najvažnije – zdrave su.

Ishrana školske dece: potrebe za kalorijama

Ishrana dece nije ista ni po polu ni po starosti, ali neke opšte proporcije ipak postoje:

10-13 (devojčice): 1.600 kcal
10-13 (dečaci): 1.800 kcal
14-18 (devojke): 1.800 kcal
14-18 (momci): 2.200 kcal
Ovo su samo orjentacione vrednosti, za aktivnu decu su i veća, prema aktivnostima, intezitetu i dužini trajanja aktivnosti koje imaju.

(Izvor: nadijeti.com)